Potencijal svakog lidera i čitave organizacije je određen i uslovljen ljudima koji su mu najbliži. Ako su ti ljudi jaki, njegov učinak može biti veliki. Ako su slabi, i njegovi dometi su ograničeni. To je zakon unutrašnjeg kruga.

Lideri koji sve rešavaju sami, koji misle da sve znaju i koji se okružuju poslušnicima su stvar prošlosti. Ako analizirate bilo koju organizaciju možete jasno videti zakon unutrašnjeg kruga na delu - bilo u pozitivnom ili negativnom smislu.

Predsednik nejveće kompanije na svetu "General Electic", Jack Welch je savladao zakon unutrašnjeg kruga. Od kada je 1981. godine preuzeo "komandu" nad ovom kompanijom lično je dao OK za svako imenovanje top-menadžera kompanije za koje je procenio da spadaju u njegov unutrašnji krug (kojih u tako ogromnoj kompaniji ima oko 500), jer je želeo da se uveri da zadovoljavalu menadžerske i liderske standarde potrebne tako velikoj organizaciji.

Pod najboljim okolnostima, lider treba da bira članove svog unutrašnjeg kruga među ljudima koji su članovi organizacije, mada to nije uvek moguće. Ponekad se nameće potreba da se dovedu ljudi sa strane. U svakom slučaju, treba da odaberete najbolje saradnike koje možete da nađete, da im omogućite da maksimalno razvijaju svoje sposobnosti, i da im prepustite što više svojih poslova, jer ćete samo tako i sami imati dovoljno vremena i prostora za strateške i vizionarske poduhvate.

Članovi vašeg unutrašnjeg kruga treba da budu ljudi koji: