Najveći deo problema sa zaposlenima ima svoj uzrok u neadekvatnoj komunikaciji. Kao menadžer, morate da maksimalizujete kako učestalost, tako i kvalitet svoje komukacije sa podređenma. Jednu od najdestruktivnijih pojava u radnom ambijentu čine glasine, tračevi i neproverene priče koje nastaju usled nedostatka komunikacije ili nepotpunih informacija. Najbolji način da se ove pojave preduprede je pravovremeno i tačno informisanje zaposlenih. Što više možete da kažete o svojim podređenima - to bolje! U narednoj slici ćemo vam predstaviti model komuniciranja kroz tzv."Johari prozor", u kome su predstavljeni odnosi između informacija koje dajete i informacija koje primate, i njihove posledice. Ovaj model važi za sve vrste komunikacije, ali ćemo se u ovom delu skoncentrisati na komunikaciju sa podređenima:




1. "PUSTINJA": Ako svojim podređenima dajete malo informacija i od njih primate malo informacija, komunikacije praktično i nema. Ona je nalik pustinji u kojoj vlada tišina, i u kojoj nista ne "rađa". Firma u kojoj se komunikacija odvija na ovaj nacin nema šanse za opstanak.

2. "FASADA": Ako od svojih podređenih primate puno informacija, a dajete im malo informacija, vi prema njima pravite fasadu i otvarate prostor za glasine i nagađanja. Vaši podređeni će se vremenom osetiti izmanipulisanim, komunikacija sa njihove strane će se smanjiti, a vaš ugled kao menadžera će nestati.

3. "LUTANJE": Ako svojim podređenima dajete puno informacija, a od njih dobijate malo informacija, nemate dovoljno elemenata za upravljanje firmom i ljudima i donošenje dobrih poslovnih odluka. Zapamtite: zadatak menadžera je da inicira komunikaciju sa svojim podređenima, kako bi prikupio tačne i pravovremene informacije kao preduslov za donosenje dobrih poslovnih odluka. Ako ne želite da lutate, ustanovite modele komunikacije sa podređenima koji će vam omogućiti da u rukama imate osnovni "alat" za odlučivanje - a to su informacije.

4. "ARENA": Ako svojim podređenima dajete puno informacija i od njih primate puno informacija, sa njima komunicirate na jedini pravi način! Ovakvom komunikacijom otvarate arenu u kojoj nema tajni, manipulacija i glasina, što je uslov za dobru atmosferu i dobre poslovne odluke. Arena je način komunikacije koji otvara neslucćene mogućnosti za razvoj firme, vas kao menadžera i svakog pojedinca u firmi.

PRIMER br1: Kada je Garry Wood došao na čelo kompanije Bell Distribution Inc iz SAD, uveo je pravilo da se svakog meseca održava sastanak sa zaposlenima koji traje oko 2 sata i na kome se razgovara o različitim aspektima posla. (na sastanak su pozvani svi zaposleni, a prisustvo nije obavezno). Top-menadžeri podnose kratke izveštaje o stanju u kompaniji, objavljuju se uspesi koje je kompanija postigla, kao i izazovi sa kojima se susreće, a svaki zaposleni ima pravo da iznese svoje mišljenje u odnosu na bilo koju temu. Poslednjih pola sata svakog sastanka top-menadžeri kompanije odgovaraju na pitanja zaposlenih. Ovakav koncept komunikacije sa zaposlenima se pokazao kao veoma uspešan jer je uvažio potrebu ljudi da budu informisani, kao i da sa svojim menadžerima imaju otvorenu i iskrenu komunikaciju.

PRIMER br.2: Don Ambrose, predsednik advertajzing kompanije Ambrose, Carr, Deforest & Linton iz SAD, imao je običaj da svako jutro između 8.30 i 9 casova "napravi krug" po kancelariji i za kratko vreme obiđe sve zaposlene. Nekada bi samo zavirio kroz vrata da ih pozdravi, a ponekad bi se zadržao sa njima u prijateljskom "ćaskanju". Don Ambrose je uvek bio spreman da čuje stav svojih zaposlenih. Ako su želeli nešto da mu kažu nije bilo potrebe da sa njim zakazuju sastanak: bilo je dovoljno da ujutru budu u svojoj kancelariji, i da mu kažu ono što žele. Zahvaljujući svojim jutarnjim "šetnjama" on je bio najinformisanija osoba u firmi, i nije moglo da se desi da u firmi postoji neki problem za koji on ne zna ili da neki važan posao ostane "na sporednom koloseku". Za razliku od menadžera koji se sa pravom ponose svojom politikom "otvorenih vrata", Don Ambrose je smislio originalan koncept: on je otvarao vrata svojih zaposlenih!