Dijalog je vrsta razgovora koji ima za cilj da stvori iskrenu i duboku komunikaciju među pojedincima koji razmišljaju zajedno i istovremeno, i koji žele da maksimalno iskoriste zajedničke potencijale i iskustva. Početna tačka dijaloga je spoznaja da komunikacija uključuje dva veoma različita elementa:

1. sadržaj komunikacije (ono što je rečeno)
2. odnos koji je nastao među sagovornicima tokom komunikacije (kako je nešto rečeno).

O uspešnosti komunikacije ljudi uglavnom sude na osnovu ovog drugog elementa. Drugim rečima, oni shvataju da ukoliko se odnos između sagovornika odvija dobro, sadržaj može biti razjašnjen i kasnije. Ako, međutim, odnos nije dobar, čak i ako je sadržaj jasan, sastanak će verovatno proizvesti utisak nezadovoljstva i frustracije.

Cilj dijaloga je da se stvori dobra emocionalna klima koja treba da rezultira uspešnom i efikasnom komunikacijom. Osnova dijaloga je naša spremnost i dobra volja da upoznamo jedni druge, što se manifestuje pokazivanjem interesovanja za ono što drugi imaju da kažu, kao i jasnim i otvorenim iskazivanjem onoga što sami mislimo. Ljudi su skloni da prikrivaju svoje sumnje, dileme, strahove i nesigurnosti, jer ne žele da pokažu nešto što smatraju svojom slabošću, niti žele da ih neko na osnovu toga ocenjuje. To je način na koji većina ljudi razmišlja, deo ljudske prirode i to treba imati u vidu, ali je činjenica da je teško upoznati nekoga ako ne razumemo njegove nedoumice i njegovo emocionalno stanje.

Najveći doprinos uspešnom dijalogu ćemo dati ako budemo spremni da slušamo bez donošenja sudova, i to bi trebalo da bude prvo i najvažnije pravilo oko koga ćemo se sa našim sagovornikom složiti. Ako čovek oseća da sagovornik pokušava da ga razume, a ne da ga sve vreme procenjuje i ocenjuje, on će govoriti otvorenije i slobodnije, jer ne mora da primenjuje odbrambene mehanizme. Ukoliko sagovornici ovaj princip prihvate i poštuju, biće u stanju da se posvete rešavanju konkretnih problema. U suprotnom, tokom čitavog toka razgovora će se javljati prepreke koje mogu da onemoguće pronalaženje rešenja. U timovima koji su stvorili dobru atmosferu dešava se nešto što je posebno interesantno: sagovornici više ne poistovećuju ideje i ličnosti, već uspevaju da ove dve stvari razdvoje. To znači da ako kritikujete nečiji stav ili mišljenje, ne znači da kritikujete i tu osobu, a ako neko kritikuje vaše stavove, ne znači da kritikuje vas, i vi to nećete doživeti kao napad na vašu ličnost. Kada se dostigne ovako visok nivo komunikacije on će dovesti do toga da se promeni način donošenja odluka, jer će doprineti prevazilaženju subjektivnih gledišta kako bi se ostvarila kolektivna perspektiva koja ima moć da okupi i angažuje celokupno znanje i iskustvo svih članova grupe. Odluke koje se donesu na ovaj način će biti bolje od pojedinačnih odluka svakog člana, i odražavaće zajedničko razumevanje problema, kao i zajedničku viziju rešenja.